Danas isto tako nemam prevelike inspiracije za postove i nemam neku korisnu temu o kojoj bih mogla da pišem dok ne zaspim, jer su dani provedeni u karantinu ispiranje mozga u pravom smislu te reči. Škola mi, pravo da vam kažem, ne ide nikako jer su svi jako neorganizovani i nemam pristup školskom sajtu ( jer je naša škola previše neorganizovana ) i iz tog razloga ne mogu da vidim šta radimo uopšte. Nadam se da ćemo se vratiti u škole jer ovo postaje zaista neizdrživo.
Ali dosta mog samosažaljevanja, danas ću odgovoriti na par pitanja i nadam se da će ovaj post barem nekome biti zanimljiv, jer zaista ne znam koliko vas zapravo voli da čita tuđe odgovore na pojedina pitanja ali znam da je meni zanimljivo. Zanimljivo mi je čuti i tuđe mišljenje o određenim stvarima jer, barem po meni, svačije mišljene je podjednako bitno. Da ne bih dužila, kao i obično, pređimo odmah na pitanja.
1.Omiljene vrste postova za čitanje?
Ne znam za vas ali ja sam tip osobe koji ne čita postove poput recenzija, wishlist-ova, otd-a itd...Naravno, volim da pročitam takve postove jer umeju da budu inspirativni ali ne mogu da kažem da ću prvo u njih ući kada saznam za nečiji blog. Postove koje najviše volim da čitam bi bili storytime, preporuke ( filmova, serija, knjiga ), tematske postove i savete. To su postovi koji, po meni, mogu da budu dosta interesantni i koje vrlo rado čitam. Takvi postovi su mi bezbroj puta pomogli i preko njih uvek saznam za nešto novo. Što se tiče postova u kojima bloger daje savete, mnogo puta su mi bili takođe od velike koristi.
2.Šta najviše voliš u vezi bloga?
Ima zaista dosta stvari koje volim u vezi bloga i blogovanja. Sviđa mi se što na blogu mogu napisati šta god poželim, na koji god način poželim i kada god poželim. Pošto sam ja osoba koja obožava da piše, najviše pesme i tekstove ( možda nekada budem izbacila neki tekst ), meni je blog platforma na kojoj mogu preneti svoje misli onim tokom kojim one i idu. Ne bojim se nikakvih osuda, hejta ili podsmevanja, jednostavno, blog je ono što pišem a ono što pišem sam ja. Mi smo, dakle, naše reči. Na blogu sam zaista pronašla dosta osoba koje zaista volim i sa kojima sam postala prijatelj i jako mi je drago zbog toga. Ni jedan moj prijatelj, kojeg poznajem uživo, ne vodi blog a i oni koji žele, žele to čisto radi popularnosti što je zaista dno dna. Naravno, svako želi da bude čitam ali neko to želi na pomalo loš način. Blog je moj hobi, pisanje takođe, i samim tim on predstavlja ceo moj život u digitalno-pisanoj formi. Dakle, najviše volim to što na njemu mogu biti ona prava verzija sebe i što na njemu imam slobodu izražavanja i pisanja.
3.Zašto si otvorila blog?
Znam da verovatno niko ne zna ali moj prvi blog je bio o Stardollu što se moglo pretpostaviti. Klikom ovde možete ga videti. Naravno, opšte je poznato da su tada bili popularni stardoll blogovi i ispiraciju za otvaranje bloga dala mi je Mici ( ovde ) ali sam u međuvremenu odustala od stardolla jer sam ga i sama prerasla. Ovaj blog sam otvorila vrlo spontano leta 2018. godine. Moja želja za pisanjem je tada bila otkrivena i tada sam i otvorila blog. Moj blog se na početku zvao " My Own Blogg" ali sam ga kasnije promenila u Ilmaha, što bi značilo dete/beba. Dakle, moja ljubav prema pisanju, želji da pomognem drugima i sama činjenica da mi se mnogo dopalo vođenje bloga, nateralo me je da otvorim blog.
4.Blogovi koje najčešće posećuješ?
Čitam zaista svaki blog i trudim se da pročitam svaki post i saznam za što više blogera jer smatram da svako zaslužuje podršku. Time zaista čitam potove svakog blogera, ali da moram da izdvojim najčešće ulazim u Mademoiselle, Alek For Now, Turist2, Mellowcent, Nekreativni nered, Sweet Dreams i Savršen nered. Naravno, to ne znači da ne pratim i druge blogere, jednostavno ove čitam od prvog do poslednjeg posta.
5.Omiljena pesma?
Slušam sve. Od narodnjaka do repa, iako sam počela da svrstavam rep u svakodnevnicu moga života, slušam i ostale žanrove. Ako bih morala da izdvojim neke pesme to bi bile: No time to die, Moj put a ako želite ovde vam se nalazi cela playlista.
6.Savet za uspešan blog?
Nema tu nekog saveta. Ukoliko želite da budete bloger snaćićete se. Meni niko nije davao savete, sama sam se trudila da saznam šta i kako i mislim da je to jedini način da se nauči. Jedini savet koji mogu da vam dam je da budete ono što jeste.
7.Ko sve zna za tvoj blog?
Ja iskreno nemam problema da celom svetu kažem za svoj blog jer je to moj hobi i nešto čime ja volim da se bavim. Svako ima pravo da ima svoj hobi i ne vidim razlog da se neko tome podsmeva na bilo koji način. Nisam rekla svima za moj blog jer smatram da ih to ne zanima, ako me ikada budu pitali rećiću im. Znaju moji roditelji, sestre, dečko, drugarica i drug. Međutim samo drug zna link mog bloga, dok ostali znaju za njegovo postojanje. Drugarici sam čak i rekla ali sam sigurna da je u međuvremenu zaboravila.
8.Koje knjige bi nam preporučila?
Svaki roman Agate Kristi, Lovac na zmajeve, Grej i Krive su zvezde.
9.Negativne stvari kod bloga?
Jedina negativna stvar kod bloga je ta da oduzima vremena. Meni pisanje posta nesvesno oduzme 2 sata pisanja, zbog toga češće pišem noću. Ukoliko vam blog vremenom preraste u posao i u međuvremenu vam dosadi to može da bude problem kasnije. Ovako baš i ne vidim neku negativnu stranu bloga. Jedino se možete razočarati u preglede i publicitet ali sve se to može popraviti. Takođe, morala bih da napomenem da zaista ima zlonamernih blogera i kopija i to je po meni neka loša strana, ali toga, kao što znate, ima na svakoj društvenoj mreži.
10.Gde vidiš sebe za 5 godina?
Vidim se srećnu, nasmejanu, punu života i energije, na kriminalističkom fakultetu. Uspešnu u blogu, srećno zaljubljenu i razigranu sa puno pozitivne energije. U suštini to mi je najbitnije. Fizički izgled će mi verovatno ostati isti. Ostaću ovako niska, što mi se čak i sviđa, devojka sa zelenim očima.
11.Da možeš, šta bi promenila u svom životu?
Promenila bih svoj karakter. Previše sam emotivna osoba i ponekada imam suicidne misli i preklinjem sve živo. Vrlo sam često tužna, retko sam srećna, ali smatram kako će sve to godinama da prođe i kako su se stabilizovati. Ipak smo u pubertetu i osećaji poput tih i anksioznosti su potpuno normalni. Tako da tome ne dajem preveliki značaj i u svakom smislu ne utiče toliko negativno na moj život i mene. Sve će to jednog dana proći i svi ćemo mi dočekati bolje sutra.
12.Omiljeni filmovi?
Ja sam veliki ljubitelj filmova i mnogo njih sam pogledala ali opet ni polovinu svog cilja. Ja sam osoba kojoj se sviđaju filmovi sa najnižom ocenom i većina baš i ne razume filmove koje ja volim i gledam. Svakako, navešću vam dva omiljena filma: Mother! i What Happened to Monday.
13.Čime se još baviš u slobodno vreme?
Zaista nemam neki posebni hobi sem vođenja bloga. Volim da pišem, ali sam planirala da uskoro krenem da fotografišem. Mislim da će mi to leći i da će mi odgovarati, pa čim oslobodim memoriju vrlo rado ću krenuti sa fotografisanjem prirode, enterijera itd... Nadam se da ću se pronaći u tome jer imam zaista veliku želju da se bavim nečime pored bloga. Pre par godina sam se bavila gimnastikom i znala sam bukvalno sve, ali mi je i to dosadilo. Znam idalje većinu stvari ali me više ne privlači kao nekada. Dosta stvari me je privlačilo ali, verovatno na svu sreću, više me ne privlače. Da su trebali da ostanu hobiji, ostali bi.
14.Šta ti izmamljuje osmeh na lice?
Neke vrlo vrlo male stvari rekla bih. Dovoljan je jedan zagrljaj da bih bila srećna narednih godinu dana. Za mene sreću zaista čine male ali i zahtevne stvari. Ukoliko neko odvoji malo svoje pažnje na mene i malo svog vremena, od mene nećete videti srećniju osobu. Usrećuju me razne fotografije iz detinjstva, knjige, razna mesta na kojima sam i pre bila srećna...kao što rekoh, sitnice.
15.Koji su ti omiljeni postovi na tvom profilu?
Volim svaki svoj post, ali ako moram da izdvojim one koji mi se najviše dopadaju su:
- Signali koji pokazuju da mu se dopadate
- Wattpad knjige koje preporučujem
- Razum ili srce-napravite pravi izbor
- Ljubav iz prijateljstva?
- Movies Review
- Instabloger or webbloger:what is better
- He is not worthy of your tears
- How to start writing a book?
16.Da li veruješ u čitanje dlana ili slične stvari?
Molim vas da me ne mrzite zbog ovoga ali odgovor je DA! Zašto? Prvo, smatram kako je potpuno nemoguće da smo mi jedina bića na ovoj planeti i da ne postoji ništa paranormalno. Svet je previše velik da postoje samo normalne i uobičajene stvari. Mnogo mesta je ostalo neistraženo, samo 7% vodene površine na zemlji je istraženo dok sa druge strane ima mnogo stvari koje su pronađene, mnogo dokaza ali većina ne veruje u to. Ja međutim verujem, jer je nemoguće da postoji samo ljudksa i životinjska vrsta. Sa druge strane, magija je nešto što se uči, sa obzirom da svi mi kontolišemo samo 1% našeg mozga, potpuno je moguće da je rođen neko ko će kontrolisati 5% i ko će imati neku vrstu nadprirodne moći. Takođe, Vanga je predvidela većinu stvari, možda čak i sve, a to se ne može objasniti na neki drugi način a i nemoguće je da je sve bila samo puka slučajnost. Napisaću post na ovu temu jer obožavam takav tip postova i videa.
17.Kako je nastalo ime tvog bloga?
Ovo me je pitalo zaista dosta vas i objasniću što bolje mogu. Kao što sam već rekla, moj blog se na samom početku zvao "My Own Blog" jer mi je to ime nekako prvo palo na pamet i bilo je klasično. Vremenom sam shvatila da nije previše originalno i da je, kako ja to volim da kažem, već viđeno, pa sam želela da ga promenim. Razmišljala sam jako dugo o tome kako bih mogla da ga nazovem, čak sam išla na različite sajtove za davanje raznih imena, ali ništa. Inspiracije jednostavno nije bilo. Onda sam došla na ideju sa uzmem reč koja bi najbolje opisala moj duh i odlučila sam se da to bude reč "dete", naravno, jako je glupo da nazovem blog "dete" pa sam uzela i tražila jezik na kojem ta reč najbolje zvuči i da pritom ne zvuči slično kao reč "dete" da ne bi bilo previše očigledno. Na kraju mi se svidelo kako je ta reč zvučala na Somalskom jeziku i tako je i nastalo ime koje i danas koristim.
18.Da li si ikada želela odustati od bloga?
Da odustanem kao da potpuno odem sa njega? Ne. Ali priznaću vam, međutim, da mi je u mnogo navrata pomalo i dosadio ili nisam imala vremena pa zbog toga nisam stizala da pišem. Naravno, stvari su se od tada promenile i stekla sam veliku naviku za pisanjem na blogu, da je gotovo postao moja svakodnevnica. Nikada nisam želela da potpuno odem i da se više nikada ne vratim nisi sam, najiskrenije, pomišljala na to. Uvek je postojala ta ljubav prema pisanju za blog i nisam mogla tek tako preći preko nje zbog manjka vremena ili trenutne nezainteresovanosti. Tipa, nisam imala toliku želju da pišem kada nisam rapoložena ili kada sam besna jer smatram da se to može odraziti na pisanje a zaista ne bih želela da čitate takve postove.
19.Šta misliš o LGBT+ zajednici?
Ja ljude delim na dve vrste: dobre i zle. Po pitanju seksualnosti apsolutno nemam ništa protiv. Podržavam, jer svako ima pravo na izbog svog seksualnog opredeljenja i na svoj izbor partnera. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje što se ove teme tiče i ovo je neko moje. Takođe ću pisati na ovu temu, jer su ljudi zaista prešli neke granice. Drug iz odeljenja, koji inače ne podržava LGBT+ zajednicu ( skoro 98% muškaraca ne podržava ), je na času pustio snimak gde muškarcu seku glavu sa sekirom jer je homoseksualac...da, dobro ste čuli. Razumem da svako ima pravo na svoje mišljenje ali ovo je prešlo granice normale i zaista bi više trebalo da se priča o tome. Možeš da ne podržavaš ali ne moraš da radiš ovakve stvari.
20.Za kraj, šta te najviše pokreće u životu?
To bi definitivno bile ljubav i muzika.